Intervju: dr Maja Pavlović, spec.stomatološke protetike

Digitalna transformacija, novi materijali i savremeni protokoli rada u posljednjih su nekoliko godina značajno promijenili način na koji se planira i provodi protetska terapija. Preciznost, predvidivost rezultata i interdisciplinarna saradnja danas predstavljaju standard savremene kliničke stomatologije, dok kontinuirana edukacija stomatologa postaje ključ uspješnog profesionalnog razvoja. U intervjuu s dr Majom Pavlović, specijalisticom stomatološke protetike i edukatoricom s dugogodišnjim kliničkim iskustvom, razgovarali smo o razvoju savremene kliničke stomatologije, uticaju digitalnih tehnologija na protetsku terapiju te izazovima s kojima se stomatolozi danas svakodnevno susreću.

DentBiH: Kako biste opisali razvoj savremene kliničke stomatologije i njen uticaj na protetiku?

Maja: Razvoj savremene kliničke stomatologije od početka 21 veka na ovamo doneo je niz novina kako u planiranju rehabilitacije tako i u radu sa pacijentom. Zahvaljujući napretku i uvođenju različitih softverskih sistema i aparata koji su tu da nam omoguće jednostavniji, efikasniji i pre svega precizniji rad sa predvidljivim uspehom, sama terapija je u medjuvremenu dobila i na mogućnosti jednostavnijeg izvođenja plana terapije ali i izrade vrlo zahtevnih hibridnih konstrukcija koje zahtevaju multidisplinarni pristup. Ne treba zaboraviti ni pojavu uslovno rečeno novih materijala za izradu nadoknada ili njihovo unapređenje. Sve to je izazvalo ozbiljne promene u svakodnevnom radu stomatologa tj protetičara, jer ima za krajnji cilj precizniji rad, smanjenje grešaka tokom rada na minimum, dugotrajnost nadoknade kada je dobro isplanirana i naravno estetski učinak koji je pacijentima često najbitniji ali ne sme da utiče na process rada i pravljenje kompromisa na račun kvaliteta i funkcionalnosti nadoknade.

DentBiH: Koji su danas najčešći protetski izazovi u svakodnevnoj kliničkoj praksi?

Maja: Ono što ja smatram najvećim izazovom ali i  najvećim kamenom spoticanja u svakodnevnom radu, a radim protetiku više od 20 godina jeste komunikacija sa pacijentom. Tu pre svega mislim na nerealne želje pacijenata, pravljenje kompromisa od strane lekara da bi zadržao pacijenta i zaista poguban uticaj drušvenih mreža. Tokom rada sa budućim i mladim stomatolozima uočila sam da su društvene mreže zaista dominantne u formiranju mišljenja o tome kako izgleda process rada, gde je koja nadoknada indikovana, koliko vremena treba da se taj rezultat dobije…

Situacija sa pacijentima je još teža jer oni ne znaju ništa ali znaju da pokažu slike onoga šta žele. Tu se najčešće dešavaju problemi jer se neke stvari reklamiraju iako nisu etički potpuno opravdane, nije realno da se nadoknada izradi u tako kratkom vremenskom okviru, nije moguće dobiti estetski rezultat koji očekuju zahvaljujući zatečenom statusu. Zato, ja a tako i savetujem svoje studente i mlade kolege, uslovno rečeno biram pacijente kojima ću raditi. Ja kao lekar ne želim da pravim kompromis zbog nerealnih očekivanja pacijenata kao što ne želim da me pacijenti zovu posle mesec, dva sa simptomima koje ne mogu da  rešim putem maila ili da neko dovodi u pitanje moju stručnost jer sam izašla u susret na račun kvaliteta nadoknade.

DentBiH: Kako digitalizacija mijenja planiranje i izradu protetskih nadoknada?

Maja: Na vrlo pozitivan način kad stomatolog ume da iskoristi sve prednosti savremenih sistema. Planiranje hibridnih konstrukcija u saradnji sa kolegama drugih specijalnosti garantuje povoljnu situaciju za kasniju izradu nadoknade. Od Simplant softvera koji se pojavio još pre 15 godina a koji je nudio mogućnost planiranja mesta ugradnje implanata i izradu hiruškog stenta, danas postoji mnoštvo softvera koji se koriste u te svrhe. Sa druge strane,u samoj protetici upotreba softvera nam omogućava da vidimo kako bi buduća nadoknada izgledala, pokažemo pacijentu šta može da očekuje od terapije što svakako olakšava rad i smanjuje mogućnost nesporazuma na minimum. Uvođenje CNC glodalica prilagođenih stomatološkim potrebama i softvera za dizajn nadoknade značajno olakšavaju rad i stomatologu i tehničaru. Ne treba zaboraviti ni oralne skenere koji su od svoje pojave do danas pretrpeli najviše pozitivnih promena, koji sigurno olakšavaju rad, omogućavaju jednostavno ponavljanje skeniranja, skladištenje podataka ( umesto čuvanja modela) a za pacijenta su prijatniji u odnosu na klasično uzimanje otisaka.

DentBiH: Koliko je važna precizna komunikacija između kliničara i dentalnog laboratorija u savremenoj protetici?

Maja: Bez obzira na digitalizaciju, ova komunikacija ostaje najbitnija kao garant uspeha. Vi kao stomatolog možete da sve odradite savršeno a da tehničar ne ume da pročita tj protumači ono što ste mu poslali bilo analogno bilo digitalno a što se često završava ponavljanjem radova, pokušajima da se stvari isprave nekim improvizacijama i gubitkom vremena (a po mom mišljenju vreme je danas najskuplji resurs). Slično možete sarađivati sa odličnim tehničarom ali slati uslovno rečeno loše otiske. Primećujem da u poslednje vreme sve više stomatologa očekuje od tehničara da poprave sve njihove greške ili propuste, što nije uvek moguće. Zbog toga je rad sa tehničarom koji poznaje nas i naš rad, koji razume način na koji mi razmišljamo od suštinske važnosti za uspeh terapije.

DentBiH: Koje materijale danas najčešće koristite u protetskoj rehabilitaciji i zašto?

Maja: U suštini koristim sve ali najviše koristim bezmetalne keramike (zavisno od indikacije) zbog prednosti koje imaju u odnosu na klasične MK krune i mostove. Kada radim MK trudim se da radim na 3D štampanom metalu kojim se izbegavaju greške koje se vezuju za liveni metal.Što se tiče mobilne protetike, akrilat i dalje smatram jednim od najboljih materijala,pored svih njegovih mana. Za izradu proteza sve više koristim materijale na bazi modifikovanih dentalnih polimera ( tzv bele proteze) kada je estetika bitna a situacija u ustima takva da će dentalni delovi proteze biti vidljivi.Kad su u pitanju hibridne konstrukcije, zavisi od procene u datom slučaju, antagonistima, vođenju donje vilice u ekscentrične kretnje, razlogu zbog kojeg je pacijet ostao bez zuba…..

DentBiH: Gdje vidite najveći napredak u stomatološkoj protetici u posljednjih nekoliko godina?

Maja: Svakako u digitalizaciji procesa rada. Od DSD softvera, preko wax up i mock up-a, skeniranja brušenih zuba i daljem digitalnom workflow-u. Ovakva tehnologija rada smanjuje mogućnost ljudske greške na minimum, omogućuje predvidivost uspeha rehabilitacije, uključenost pacijenta u tok terapije, uzimanje u obzir nekih njegovih želja, ponovljivost svih faza ali i ekološki faktor jer se manje koriste otisne mase. Međutim da bi sve ovo imalo smisla, neophodno je da stomatolog zna koji je njegov deo posla, da ume da ga uradi korektno jer nema tog softvera koji će napraviti zadovoljavajući efekat ako je brušenje loše ili nije uklonjeno dovoljno zubne substance ili nije određena okluzalna ravan…Činjenica je da se kod velikih rekonstrukcija koje se završe vidi prvo sklad i simetrija koje ranije nisu postojali ne znači i da je nadoknada u potpunosti zadovoljavajuća sa stomatološkog aspekta.

DentBiH: Koliko je važan interdisciplinarni pristup u kompleksnim estetsko-funkcionalnim rehabilitacijama pacijenata?

Maja: Izuzetno je važan za uspeh terapije. Veliki sam pristalica toga da se planiranje takvog rada radi sa kolegama pre nego što se pacijentu predoče sve opcije koje ima. Na žalost, često smo svedoci da se neke stvari rade kod jednog stomatologa a onda pacijent odlazi kod protetičara za izradu nadoknade. Oralni hirurg odradi svoj deo posla ali se ponekad desi da raspored i položaj implanata nisu povoljni za izradu nadoknade. U radu sa kolegama sa kojima dugo sarađujem imam vrlo konstruktivan i otvoren odnos pa nemamo problem u rešavanju nekih slučajeva.

DentBiH: Koji su najčešći izazovi u estetskoj protetici i kako ih rješavate u praksi?

Maja: Iz moje perspektive to su nerealna očekivanja pacijenata koji su obilazili više praksi, gde su im predložene različite vrste terapije. Ja se trudim da takve pacijente izbegnem jer ako nisu bili zadovoljni rešenjima koje su im ponudili stomatolozi koji su mene učili, ja sigurno neću rešiti tu situaciju. Sa mojim pacijentima imam vrlo otvoren i iskren odnos pa vrlo retko imam i izazove estetskog karaktera jer smatraam da je moj posao da pacijentu prvenstveno vratim funkciju. Što se tiče nekih indikacija poput faseta smatram da izradu dobrih faseta stomatolog mora ne samo da zna da zbrusi i izabere materijal već i da dovoljno poznaje gnatologiju, stabilnost inertkuspalnog položaja kao kliženje donje vilice, Izrada faseta nije komplikovana ali je adekvatno postavljena indikacija  kao i procena postojeće okluzije od ključnog značaja za opstanak nadoknade u ustima.

DentBiH: Edukacije za stomatologe postaju sve važnije — koliko su teorijsko-praktični kursevi ključni za unapređenje struke?

Maja: Obzirom da se i sama bavim time, mislim da su jako važne. Niko od nas nije naučio stomatologiju na osnovim studijama tako da može samostalno da radi. U tom smislu usavršavanja su od izuzetne važnosti za nastavak učenja. Ipak svi kursevi koji se organizuju ne nude isti kvalitet. Mladom stomatologu je teško da sam razluči šta je korisno za njega a šta u datom momentu nije za njega. Ja se na svojim edukacijama trudim da im ukažem na najbitnije stvari bilo da su u pitanju praktični ili teorijski kursevi. Do sada  sam radila sa kolegama iz celog regiona  i mislim da je jako pozitivno to što oni prepoznaju gde im je potrebno dodatno učenje, šta im je ostalo nejasno, šta nisu videli na osnovnim studijama ili nisu imali priliku da rade poput obraznog luka, rada sa polupodesivim artikulatorima….Smatram da mnogo stomatologa ne zna ili ne ume da odredi medjuvilične odnose( što je  vidljivo na definitivnim radovima) tako da pre nego što pređemo na advanced protokole bilo bi dobro da prvo savladamo osnove stomatološke protetike.

DentBiH: Kako vidite budućnost savremene protetike i edukacije stomatologa u regionu u narednim godinama?

Maja: Kao što sam već rekla, ja sam već radila sa dosta kolega iz regiona na mojim edukacijama. Moja želja ,ne samo zbog mojih edukacija, je da se saradnja širi i različite edukacije budu dostpune svima u skladu sa njihovim interesovanjima i potrebama.Budućnost stomatologije u regionu je u upravo u rukama tih mladih ljudi koji žele da uče, da se usavršavaju bilo u regionu bilo u svetu. Razmena informacija i iskustava je od esecijalne važnosti , pogotvo na početku profesionalnog puta kada se treba izboriti za svoje mesto u struci po znanju i kvalitetu.Jedino tako savremena protetika ali celokupna stomatologija imaju budućnost.