Moram da napomenem da primjena digitalnih tehnologija nema ograničenja kada se radi o bilo kojoj grani stomatologije, od implantologije, ortodoncije, maksilo-facijalne hirurgije do svih aspekata estetske stomatologije.
Digitalna tehnologija je duboko prodrla u gotovo sve aspekte naših života, transformirajući način na koji komuniciramo, radimo i brinemo se o svojem zdravlju. Stomatološka skrb nije iznimka od ove digitalne revolucije. Digitalna stomatologija označava spajanje tehnoloških inovacija s tradicionalnim stomatološkim pristupima kako bi se unaprijedila preciznost, učinkovitost i pacijentova iskustva. U nastavku o tome piše Iva Mihajlović.
Bez obzira na to da li ste osoba koja voli i lako usvaja nove tehnologije ili ne, izvesno je da je primena digitalnih tehnologija transformisala način pružanja medicinskih usluga u svim granama medicine. Stomatologija koju poznajemo danas nije stomatologija koja se praktikovala pre deset ili čak dvadeset godina, prosto jer su motivi za dolazak pacijenta drugačiji kao i njihova očekivanja. Promena narativa stomatologije se, po mom mišljenju, dogodila kada smo shvatili da osmeh ima emotivni, psihološki i društveni uticaj, što je svakako pratilo razvoj novih tehnologija i materijala. Iako na prvu pomisao termin digitalna stomatologija može zvučati apstraktno, velika je verovatnoća da ste već imali susret sa ovim sistemima a da niste ni bili svesni. Digitalna stomatologija je širok pojam koji označava primenu digitalnih tehnologija u stomatologiji. Sve od digitalne fotografije, 3D/CBCT rendgen snimanja, intraoralnih skenera, mobilnih aplikacija i programa za dizajniranje osmeha, preko mašina za 3D printing i frezovanje protetskih radova, najzad do softvera koji koriste veštačku inteligenciju za dijagnostiku i planiranje tretmana. Odlazak kod stomatologa je do nedavno podrazumevao posetu koja se uglavnom svodila na otklanjanje bola, i postavljanje restauracija koje se često nisu uklapale u prirodan zubni niz. Danas, konsultacija sa stomatologom ima pretežno estetski karakter a sama procedura je bezbolna i bez mnogih neprijatnosti koje su nekada bile sastavni deo tretmana. Najveći deo konsultacije se svodi na razgovor, analizu i digitalne protokole koje ću sada detaljnije objasniti.
Moram da napomenem da primena digitalnih tehnologija nema ograničenja kada se radi o bilo kojoj grani stomatologije, od implantologije, ortodoncije, maksilo-facijalne hirurgije do svih aspekata estetske stomatologije.
Kako izgleda primena digitalne stomatologije u svakodnevnoj praksi?
Pre početka protetskog tretmana pacijenta fotografišemo tako da se vidi stanje zuba, boja i njihov raspored, pokretljivost usana pri osmehu kao i mimika lica. Nakon toga intraoralnim skenerom uzimamo digitalni otisak gornje i donje vilice i zagrižaj. Pacijentima često nije jasno zašto ovo radimo ali evo objašnjenja. Na celokupni izgled osmeha ne utiču samo zubi već i izgled, dužina i pokretljivost usana, boja desni i mimika lica. Često se dešava da usne koje su velike usled uvećanja filerima “bacaju senku” na zube koji onda izgledaju tamnije ili su desni usled zapaljenja crvene pa zubi izgledaju svetlije. Neki pacijenti imaju navežbani osmeh, pri čemu okreću glavu na jednu stranu ili spuštaju mišiće jedne strane usana kako bi prekrili nešto što im se ne dopada. Ukoliko ovi detalji koji se pacijentu ne dopadaju ostaju neopažani i pojave se u finalnom radu kada se pacijent nasmeje punim osmehom a ne navežbanim. Digitalni otisak izgleda ovako, na njemu se vide zubi i desni u proporciji kao u ustima, zajedno sa zagrižajem koji predstavlja kontakt gornje i donje vilice kada su usta zatvorena.e parametre ne uzmemo u obzir i ne prikažemo ih pacijentu može se desiti da Ceo ovaj proces ne traje duže od 10 minuta a najbolje od svega je to što se svi ovi podaci analiziraju bez prisustva pacijenta u ordinaciji.
Kada se odlučimo za odredjeni oblik i boju zuba koji su u skladu sa karakteristikama lica pacijenta i njegovim željama, kao i sa kretnjama donje vilice možemo pristupiti izradi planiranog rada. Digitalni protokol se nastavlja i u samoj izradi protetskog rada odnosno u zubotehničkoj laboratoriji tako što se kreira trodimenzionalni model zubnih nadoknada koje se onda pomoću specijalnih 3D printera i mašina za frezovanje izrađuju.
Ono što je najbitnije kod ovakve izrade nadoknada je predvidljivost svakog koraka i mogućnost korekcije pre finalne izrade. Opšte je prihvaćeno mišljenje da nas tehnologija udaljava i komplikuje nam život, međutim smatram da je na pojedincu da li će i na koji način iskoristiti bilo koju vrstu tehnologije ili alat koji je pred njim. Kada sam pre četiri godine prisustvovala kongresu Udruženja za Digitalnu stomatologiju (eng. Digital Dentistry Society) u Baden Badenu većina stvari koje su tada predstavljene delovale su kao naučna fantastika a danas se manje više primenjuju u svakodnevnom radu. Činjenica je da što se više suočavamo sa nepoznatim stvarima, broj pitanja i nedoumica raste, ali verujem da je bolje voditi se kroz ovu digitalnu revoluciju znanjem i entuzijazmom nego strahom.