Izbjeljivanje zuba je popularan postupak koji se koristi kako bi se uklonile mrlje, diskoloracija i promjene boje zuba, te kako bi se postigao svjetliji i blistaviji osmijeh. Bez obzira na metodu koju odaberete, važno je konzultirati se sa stomatologom kako biste odabrali najbolju opciju za svoje specifične potrebe. U nastavku o tome piše dr. Teodora Mitić.
Izbeljivanje zuba je procedura kojom se uklanjaju razne diskoloracije sa površine zuba, a sama boja zuba postaje belja. Prema lokalizaciji i etiologiji razlikujemo dve osnovne vrste faktora koji dovode do prebojenosti zuba. To su endogeni i egzogeni faktori. Uzroci egzogenih diskoloracija su konzumacija prebojene hrane i pića (kafa, čaj, koka kola, crno vino…) kao i upotreba duvana. Dok se endogene diskoloracije javljaju unutar gleđi i dentina koji nastaju tokom rasta i razvoja tvrdog zubnog tkiva, ili određeni stečeni poremećaji (endemska fluoroza, dentinogenesis i amelogenesis imperfekta, trauma ili stres, endodontska terapija, starenje i slično).
Kakav je mehanizam delovanja izbeljivača?
Sredstva za beljenje su na bazi karbamid-peroksida i vodonik-peroksida. Mehanizam delovanja zasniva se na oksidaciji. U oba slučaja aktivna supstanca je vodonik-peroksid koji disosuje na slobodne radikale koji reaguju sa hromatogenim nezasićenim organskim supstancama, menjajući njihovu molekularnu strukturu. Stvaraju se manji molekuli koji reflektuju manje svetla čime se ostvaruje efekat izbeljivanja. Postoje dve metode izbeljivanja zuba. To su ordinacijska i kućna metoda beljenja. Za kućno izbeljivanje je neophodno da vam stomatolog izradi folije za gornju i donju vilicu, u koju ćete nanositi izbeljivač (niže koncentracije) svako veče, narednih 7 do 10 dana. Za razliku od kućnog izbeljivanja, ordinacijsko se obavlja u stomatološkoj ordinaciji , pri čemu se koriste izbeljivači jačih koncentracija, i sam proces traje nekih sat vremena. Izbeljivanje zube je procedura u stomatologiji koja je isključivo estetske prirode, pa sam proces nije bolan. Može se javiti blaga osetljivost zuba tokom ili nakon procesa izbeljivanja,ali to je prolaznog karaktera.
Trajnost rezulatata je individualna i zavisi od navika pojedinca. Proces izbeljivanja zuba se može ponoviti nakon 6 – 12 meseci ukoliko je to neophodno. Za koju god da se tehniku odlučite pre samog izbeljivanja neophodno je ukloniti kamenac, meke naslage, sanirati karijesom zahvaćene zube i zaštititi desni. Važno je napomenuti da se izbeljivanjem zuba ne mogu ukloniti fluorotične mrlje. Sličan problem se javlja i kod pacijenata sa jakim tetraciklinskim prebojenostima zuba. Izbeljivanje zuba se ne preporučuje osobama mlađim od 16 godina. Treba ga izbegavati u trudnoći i tokom dojenja jer nema dovoljno kliničkih studija koje bi dokazale ili opovrgle njegovo štetno dejstvo na drugo stanje žene. Izbeljivanje zuba nije štetno kada se radi pod kontrolom stomatologa i pouzdanim preparatima. Danas postoji mnogo kozmetičkih salona koji nude “povoljno“ izbeljivanje zuba. Jako je zabrinjavajuće da dosta ljudi izbeljuje zube baš u tim kozmetičkim salonima, gde proceduru izbeljivanja izvode osobe koje nisu sertifikovane za to. Moja preporuka je da se poseti stomatolog, jer jedino stomatolog može proceniti zdravstveno stanje i dijagnostifikovati da li su zubi podesni za ovu metodu i da li eventualno postoje neki razlozi zbog kojih ne bi trebalo da izbeljujete vaše zube. Takođe treba pomenuti da je izbeljivanje zuba poslednji korak u procesu kvalitativnog i estetskog poboljšanja stanja zuba pacijenta.