Piše: spec.dr Dušan Miljuš

Biografija: Dr Dušan Miljuš pohađao je srednju Medicinsku školu „Nadežda Petrović“ u Zemunu od 1992. do 1996. godine, a Stomatološki fakultet završio je 2009. godine. Akademske specijalističke studije na Klinici za stomatološku protetiku Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pohađao je od 2010. do 2012. godine. Od 2014. do 2017. godine, završio je zdravstvenu specijalizaciju iz oralne hirurgije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od 2016. do 2017. godine, master studije iz oralne implantologije i parodontologije na Univerzitetu u Mičigenu. Poseduje iskustvo u svim oblastima stomatološke prakse, uključujući konzervativu, preventivne oblasti, kao i profilaksu, endodonciju, protetiku, parodontalnu i oralnu hirurgiju sa implantologijom. Primena savremenih metoda u oralnoj hirurgiji. Licencirani je instruktor za primenu PRF-a u oralnoj i parodontalnoj hirurgiji, kao i u implantologiji u Srbiji i regionu, dodeljeno mu je od strane dr. Josepha Choukrouna. Učestvovao je na brojnim domaćim i međunarodnim skupovima, a jedan njegov naučni rad objavljen je na SCI listi.

Rekonstrukcija bezubih pacijenata sa implantatima uz ugradnju implantata u estetskoj zoni spadaju u najkompleksnije procedure u implantologiji. Uvek tezimo da to budu što je više moguće regenerativne metode . U estetskoj zoni je najčešće cilj da budu potpuno regenerativne procedure dok kod rekonstrukcije bezubih pacijenata u zavisnosti od indikacije radimo i regenerativne i resekrivne metode. Po klasifikaciji koju je Carl Mish publikovao još 1985. godine u zavisnosti od stepena resorpcije preostalog alveolarnog grebena i njegovog položaja prema usni , bezube pacijente delimo na :

• One koje možemo da zbrinemo po FP 1 protokolu koji podrazumeva ugradnju minimum 6 do 8 implantata i protetski rad koji ne sadrži u sebi elemete imitacije papila ili alveolarnog grebena. Fp 1 protokol podrazumeva da se naprave pseudopapile oblikovanjem pomoću privremenog rada koji je dizajniran tako da svojim ovalnim kapljičnim odnosom prema grebenu formira pseudopaile. Ovaj protokol spada u regenerativne procedure zbog kojeg je u manjem procentu potrebno uraditi i dodatne augmentacione zahvate na grebenu kao što su horizontalna i vertikalna augmentacija , krestalni i lateralni sinus lift.
• One koje možemo da zbrinemo po FP 2 protokolu koji podrazumeva ugradnju najčešće 6 implantata i spada u delimično regenerativne procedure jer je često neophodno uraditi imitaciju papila u roze keramici ili kompozitu i pored često neophodnih dodatnih augmentacionih procedura .
• One koje možemo da zbrinemo po FP 3 protokolu koji poodrazumeva ugradnju 4 do 6 implantata i spada u resektivne metode .
• One koje možemo da zbrinemo po RP 4 i RP 5 protokolu koji podrazumeva izradu mobilnih nadoknada na 2 do 4 implantata u donjoj vilici, a u gornjoj vilici minimum 4 implantata , a razlika je u tome samo što su nadoknade na 4 implantata više implantno nošene nadoknade, dok su na 2 implantata implantno poduprete. Odnos usne i preostalog uznapredovalo resorbovanog alveolarnog nastavka je takav da nije moguće uraditi bilo kakav fiksni rad .

U kliničkoj praksi ne tako retko se nailazi na pacijente koji nisu striktno u jednoj od klasifikacija . Konkretno pacijent koji će biti prikaz slučaja ima takav odnos preostalog grebena i usne da mu je prilikom osmeha izrazena vidiljivost grebena . Analizom 3D snimka ustanovljeno je da je za njega optimalno rešenje ugradnja 4 implantata u gornjoj vilici po principu all on 4 koncepta. Zbog patologija u oba maksilarna sinusa nije bilo mogućnosti da se radi krestalni ili lateralni sinus lift a zbog imedijatne ugradnje i imedijatnog opterećenja odlučeno je da se ugrade implantati pod uglom od 30 stepeni koji omogućavaju bolju primarnu stabilnost  (Slika 1,2,3). Nakon ekstrakcije zuba odlučeno je da se radi ,,flapless’’ ugradnju implantata kako bi se što bolje prezervirale papile i alveole.

Na poziciji oba lateralna sekutića ugrađeni su Megagen AnyRidge dijametra 4.0×11.5, dok su na pozicijama drugoih premolara ugrađena pod uglom od 30 stepeni Megagen AnyRidge dimenzija 4.0×13 i 4.0×15, i postavljeni su multiuniti pod uglom od 30 stepeni bočno i od 17 stepeni u frontu. Primarna stabilnost je bila preko 50 N/nm u posteriornim regijama, a do 80 N/nm na pozicijama lateralnih sekutića ( Slika 4,5,6). Prezervacija preostalih alveola urađena je pomoću Xenografta i I-PRF i A-PRF membrane . Nakon postavke multiunit abatmenta pacijent je skeniran za privremeni rad od PMMA plastike (Slike 7,8). U dizajnu privremenog rada su na prostalom alveolarnom grebenu napravljene impresije koje su omogućile formiranje pseudopapila . dizajn okluzalnih površina na privremenom radu je bio po principu imedijatnog opterećenja sa 4 stabilna kontakta iznad implantata, sa slobodom u centru, blažim inklinacijama kvržica i užim vesibulooralnim promerom okluzalnog polja. Privremeni rad predat sutradan na kontroli (Slike 9,10,11,12,13,14). Kontrolom nakon 5 nedelja je ustanovljeno da je da će rad biti završen po FP1 protokolu sa formiranjem pseudopapila koje će biti jasno vidljive u liniji osmeha (Slika 15,16,17,18,19,20).

Kako se estetski parametri u mnogo većem procentu odnose na gornju vilicu kod pacijenata koji imaju tako izraženu visoku liniju osmeha i na 4 implantata treba težiti formiranju pseudopapile( Slika 21,22,23). Da je All on 4 koncept dugotrajno rešenje u gornjoj vilici mogu da potvrde brojne publikacije na tu temu a i našoj praksi imamo nekoliko slučajeva bez ynakova gubitka kosti koje pratimo više od 10 godina.

Kad je indikacija takva da odnos gornje vilice i usne omogućava formiranje pseudopapila i kod All on 4 koncepta koji po pravilu pripada resektivnim metodama moguće je rad završiti po FP 1 protokolu (Slika 24,25,26,27, 31).

Materijal korišćen za fasetiranje je ojačan anodizovanom prečkom – Ti Bar Ivoclar Prime Zirconia (Slika 28,29,30)

Zahvalnica celom timu koji je učestvovao u izradi ovog rada: dr Danica Marković , dr Hristina Tomović, dr David Bartel, dr Dimitrije Živković, dr Mihaijlo Lazović, zt Dragan Jokić i zt Stefan Matić