Doktori stomatologije, kao i svi ostali zdravstveni radnici, još za vrijeme studija, izloženi su velikim dozama stresa

Piše: dr. stomatologije Milica Manić

Milica Manić je Medicinski fakultet u Nišu upisala 2015. godine. Za vrijeme studija pisala je naučnoistraživačke radove i učestvovala na kongresima studenata biomedicinskih nauka sa inernacionalnim učešćem i sprovodila obuku na fakultetu, u saradnji sa mentorom, o pravilnom određivanju boje zuba za potrebe pisanja rada.  U decembru 2021. godine je diplomirala na katedri za Ortopediju vilice.

Sindrom burnout ili sindrom izgaranja na poslu označava progresivni gubitak idealizma, energije i smislenosti vlastitog rada kao posljedice frustracije i stresa na radnom mjestu. Izgaranje na poslu slično je sindromu hroničnog umora, ali pritom se mijenja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično. U nastavku vam donosimo teks dr. stomatologije Milice Manić koja detaljno govori o ovoj temi.

Sindrom pregorevanja kod studenata i doktora stomatologije i njegov uticaj na naš život 

Sindrom pregorevanja ili burnout sindrom je teško stresno stanje koje dovodi do fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti i postepenog smanjenja interesa za učenje ili posao, i do smanjenja profesionalne učinkovitosti. Doktori stomatologije, kao i svi ostali zdravstveni radnici, još za vreme studija, izloženi su velikim dozama stresa, upravo iz razloga što snosimo veliku odgovornost i što nečije zdravlje zavisi upravo od nas. Preopterećenost dužinom učenja, zbog preobimnog gradiva, obavezama na fakultetu, volontiranjem i honorarnim poslovima kod studenata, ili dužinom radnog vremena (često prekovremenog, kako bi se što više zaradilo jer doktori stomatologije na početku svoje karijere imaju platu (koju platu?) manju čak i od čistačica) i obimom posla kod doktora stomatologije, kao i neprijatne situacije zbog nezgodnih kolega ili pacijenata imaju značajnu ulogu u nastanku burnout sindroma. Sindrom pregorevanja na fakultetu ili poslu je dugotrajni odgovor na hronične emocionalne i meduljudske stresore koji su povezani sa radnim mestom, kao i sa atmosferom koja je tu prisutna. Tada energija prelazi u iscrpljenost, a efikasnost u neefikasnost. 

Koji su simptomi pregorevanja? 

Neki od znakovi pregorevanja su sledeći: 

• Odugovlačenje sa obavezama, nedostatak motivacije i kašnjenje. 
• Napetost, razdražljivost, anksioznost, nesanica, zaboravnost, loša koncentracija i nedostatak kontrole emocija. 
• Svakodnevne aktivnosti postaju iscrpljujuće i zahtevaju veliki napor (npr. ustajanje nakon zvuka alarma). 
• Bolovi u ledima, gojaznost, česte prehlade, hronični želudačni problemi, umor čak i posle dobrog sna.
• Konflikti oko beznačajnih sitnica, povlačenje, prenošenje stresa na odnose u porodici. 
• Završavanje zadataka kod kuće ili stalno razmišljanje o obavezama i poslovima u vreme odmora, od budenja do kasno u noć. 
• Nezadovoljstvo sobom i drugima, rezultatima, kao i strah da ćete nešto loše uraditi. 
• Preoštre ocene postupaka drugih, fokusiranje na propuste, opšta negativnost. 
• Zanemarivanje porodice, brige o drugima, zanemarivanje svog zdravlja. 
• Unošenje većih količina hrane, kafe, alkohola. 
• U suštini, postoji hronična fizička i psihička izmorenost, učenje ili posao obavljate manje uspešno, sporije i sa više grešaka.

Faze nastanka burnout sindroma

• Ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija radnog mesta, kolega i vode tima 
• Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom 
• Prenošenje nezadovoljstva na porodicu 
• Povlačenje u sebe, izolacija Kao poslednja faza nastaje hronično nezadovoljstvo na poslu. Teško i mučno budenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo kada je reč o poslu već o životu uopšte. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje za promenu radnog okruženja. 

Kako spriječiti da dođe do pregorijevanja?

Hajde da vidimo šta nam sve može pomoći u prevenciji burnout sindroma i kako možemo pomoći sebi da se izborimo sa tim ukoliko je već došlo do toga. Mnogi od ovih saveta su meni lično pomogli da se izborim sa burnoutom koji je često bio prisutan kod mene usled prekovremenog rada pod velikim pritiskom, i za vreme studiranja , udruženim sa manjkom sna i trenutaka relaksacije.

Za studente stomatologije:

• Kloni se ljudi koji ti unose negativnu energiju i loše utiču na tebe. 
• Odredi prioritete i napravi raspored učenja, treninga, izlazaka, odmora. 
• Pravi pauze tokom učenja, odmori se posle ispite. 
• Organizuj spa day, odredi skin care rutinu, pronadi novi hobi… 
• ldi na neka kratka putovanja izmedu ispitnih rokova, to će te dodatno motivisati. 
• Provodi više vremena sa porodicom, prijateljima, kućnim ljubimcima…1di na piće sa društvom, izadi u prirodu, druži se i radi bilo šta što ti voliš i što oplemenjuje tvoj život.

Za doktore stomatologije:

• Diskonektujte se u odredeno vreme svakog dana. Ne proveravajte mejlove, isključite telefon i opustite se. 
• Odredite šta vas relaksira i izdvojite dovoljno vremena za odmor. 
• lzbegavajte upotrebu lekova za smirenje. Oni na duži rok remete normalnu funkciju sna, tako da samo odlažete, a ne rešavate problem. 
• Organizujte se bolje na poslu, napravite raspored tako da posle tipa dva sata imate pauzu od bar 15 minuta, jer ako čekate da se potpuno umorite onda je već kasno.
• Uživajte u zajedničkim trenucima sa porodicom, razgovarajte više, putujte zajedno više, smejte se više… Znate vi to i bolje od mene. Drage kolege, ukoliko ste primetili neke od simptoma pregorevanja kod sebe, poradite na preveciji, a ukoliko to primećujete kod svojih kolega onda ih osvestite i ukažite na rešenje njihovog problema. Malo podrške i razumevanja nikome neće naškoditi. Upamtimo: Nečije zdravlje je u našim rukama, a da bismo bili maksimalno profesionalni i efikasni moramo se prvo pobrinuti da sopstveni organizam dovedemo u stanje homeostaze. 

Da li ste primetili neke od simptoma burnout sindroma kod sebe i kako ste se izborili sa tim? Podelite ovaj članak i ukažite nekome na značaj brige, prvenstveno, o sebi, a onda i o našim pacijentima, jer ako nismo dobri sebi, ne možemo pomoći ni drugima na najbolji mogući način.